Vesti - SPAP II

Search our Site

Projekat “Razvijanje rodne agende u MUP Republike Srbije”, koji se trenutno sprovodi u MUP Republike Srbije kroz saradnju i podršku policije Švedske, u potpunosti je fokusiran na razvijanje i integraciju politka i procedura koje će obezbediti zadržavanje žena na policijskim poslovima kao i prevazilaženje prepreka za karijerno napredovanje žena u policiji.

Očekivani rezultat realizacije ovog Projekta jeste stvaranje formalnih i neformalnih uslova za institucionalnu integraciju rodne ravnopravnosti unutar MUP kao i integraciju rodne perspektive u rad policije, što podrazumeva da je politika jednakih mogućnosti i poštovanja različitosti sastavni deo svih poslovnih procesa, kao i donošenja odluka i postupanja u policijskom radu. To takođe znači da se davanje jednakih šansi i rodna ravnopravnost, kao i poštovanje različitosti kako unutar policije tako i prilikom reakcije na sve bezbednosne izazove, podrazumeva – odnosno da ovo nije pitanje koje se posebno razmatra i posmatra kao nešto što je nametnuto i o čemu treba naknadno voditi računa.

U toku realizacije projektnih aktivnosti u ovom segmentu, u Beogradu je kao predavač na IV seminaru za učesnike gender koučing programa u MUP-u bio policijski komesar Bjorn Lido, rukovodilac visokog nivoa rukovođenja u policiji Švedske koji je, u kontekstu nove nacionalne politike rodne ravnopravnosti Vlade Švedske i programa integrisanja ove politike u rad svih javnih institucija prezentovao konkretne mere koje policija Švedske sprovodi u cilju integracije ove politike u rad policije.

Tim povodom, razgovarali smo o temi implementacije politika rodne ravnopravnosti sa menadžerkom projekta Tatjanom Vasić i Bjornom Lidom o izazovima uvođenja ovako važne teme u agende rada službi policije u Švedskoj i Srbiji.

Tatjana Vasić, menadžer projekta objašnjava zašto je integracija pune rodne ravnopravnosti značajna za funkcionisanje organizacije kao što je policija: ,, Veće učešće žena u policiji i približavanje rodnom balansu među zaposlenima i rukovodiocima, jeste pitanje poštovanja i sprovođenja politike rodne ravnopravnosti, ali je istvoremeno i pretpostavka efikasnosti i uspešnosti obavljanja policijskog posla, koji prepoznaje različite bezbendosne izazove i pretnje kojima su žene i muškarci izloženi u našem društvu i na njih adekvatno reaguje, obezbeđujući jednaku zaštitu svima i ostvarivanje njihovih prava na ličnu bezbednost i sigurnost, kao jednog od osnovnih ljudski prava. Ovo stoga što će se većim učešćem žena u obavljaju većine policijskih poslova obezbediti dodatni kvalitet u radu policije, koji žene donose svojim senzibilitetom, iskustvom i kompetencijama, i istovremeno promeniti fokus posmatranja bezbednosne problematike, odnosno kvalitativno ga dopuniti pristupom koji nije prevashodno muški i tako obezbediti prepoznavanje i adekvatno reagovanje na  bezbednosne izazove i pretnje koje nisu uvek transparente i vidljive, odnosno koje su specifične za određenu kategoriju stanovništva”.
Na ovaj način će se promeniti i percepcija građana o policiji kao instituciji koja odražava društvo kome služi - a u kome je više žena, ali i kao policiji koja na jednak način tretira različite pretnje kojima su više izložene žene u društvu i tako obezbeđuje jednaku zaštitu i ostvarivanje prava za sve” naglašava Tatjana Vasić. 

U okviru projekta, u toku je realizacija aktivnosti koja se odnosi na podizanje i unapređenje kompetencija i veština rukovodilaca visokog nivoa rukovođenja u Direkciji policije MUP Republike Srbije, za integraciju rodne ravnopravnosti i rodne perspektive u policiji Srbije, po modelu, koji se već duže sprovodi u institucijama Kraljevine Švedske, a time i policiji.
Osnovno polazište za kreiranje i realizaciju ovog programa obuke jeste činjenica da su rukovodioci svih nivoa, a posebno visokog i strateškog nivoa rukovođenja, kao nosioci razvojnih procesa – kakav je i procec integracije rodne ravnopravnosti i rodne perspektive u policijski rad, , i najodgovorniji za sprovođenja ili prevođenja novih rešenja u praksu i transformaciju policije u modernu, demokratsku policijsku službu koja je u funkciji zaštiti svih građana. Istovremeno, njihovi stavovi, vrednosni sistem, kao i način ponašanja oblikuju profesionalnu kulturu, jer su oni uzor i model sa kojim se identifikuje većina policijskih službenika, a naročito kada su u pitanju šanse koje žene dobijaju u obavljanju policijskog posla. Kroz specifilan model podučavanja ili edukacije očekuje se da će rukovodioci razviti svoje kapacitete i kompetencije za sprovođenje politike jednakih šansi i rodne ravnopravnosti, kao i integraciju rodne pespektive u svakodnevni policijski rad i tako doprineti ličnom i razvoju policijske službe, kao i većoj efikanosti njenog rada.

 

 

bjorn lido3
 

IV SEMINAR ZA UČESNIKE GENDER COACHING PROGRAMA U MUP REPUBLIKE SRBIJE

24. maj 2018.
bjorn lido4
 

IV SEMINAR ZA UČESNIKE GENDER COACHING PROGRAMA U MUP REPUBLIKE SRBIJE

24. maj 2018.
bjorn lido6
 

IV SEMINAR ZA UČESNIKE GENDER COACHING PROGRAMA U MUP REPUBLIKE SRBIJE

24. maj 2018.

 

Nova nacionalna politika rodne ravnopravnosti Vlade Švedske postavlja određene ciljeve koje implementacija mera treba da ostvari među kojima su najvažniji postizanje istih prava za oba pola u opštem, finansijskom, obrazovnom, zdravstvenom i u sistemu socijalne zaštite. Osim toga, jedan od ključnih ciljeva se odnosi na nultu toleranciju društva na porodično nasilje i izjednačavanje žena sa muškarcima kada su u pitanju neplaćeni kućni poslovi. Vlada je prenela obaveze na svaku od institucija države da sprovede ovu politiku kroz sopstvene mere.

Sa gospodinom Lidom čija je uloga rukovođenje ovim procesom u policijskom regionu Istok smo razgovarali o načinima na koje policija Švedske sprovodi ove mere.
,,Švedska policija već godinama, i pre donošenja najnovije Vladine politike radi na integrisanju rodne ravnopravnosti ali su aktivnosti sada intenzivirane i naglašen je značaj integracije rodne ravnopravnosti u rad policije od trenutka kada je policija dobila novu misiju od strane švedske vlade.  Započelo se sa direktivama Nacionalnog policijskog operativnog borda koji je preneo ovlašćenja svakom regionalnom operativnom bordu. Sledeći korak je bio kreiranje radnih grupa koje su činili predstavnici svake divizije organizacione jedinice konkretnog policijskog regiona čija je uloga bila da predlože akcioni plan koji usvaja regionalna operativna grupa. “ objašnjava Lido.
U pripremnom periodu se ukazala jasna potreba za kreiranjem jedinstvene platforme znanja u oblasti rodne perspektive I tranzicije znanja u praksu, odnosno praktično policijsko postupanja, te se u toj fazi najviše radilo na povećanju znanja članova regionalnih timova o rodnim pitanjima i načinima integracije u svakodnevni rad. Ovo je predstavljalo značajnu osnovu za izradu regionalnih planova za integraciju Rodne ravnopravnosti.  Nakon analize bezbednosne situacije uz fokus na jednako postupanje prema svima i razumevanje različitih bezbednosnih izazova za različite drutšvene grupe, pre svega žene i muškarce kreirani su regionalni planovi integracije rodne perspektive u policijski rad.
Istovremeno sa kreiranjem novog modela primene, definisan je i model praćenja sprovođenja i monitoringa ostvarenih rezultata – model koji je merljiv prema ciljevima politike rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou.  

Takođe, svakoj policijskoj regiji je omogućena stalna podrška nacionalnog tima eksperata za pitanja rodne ravnopravnosti. 
,,Početak procesa je podrazumevao izvesne poteškoće u smislu obezbeđivanja da svako od rukovodilaca jasno razume svoju ulogu i preuzme odgovornost u procesu, posebno imajući u vidu činjenicu da upravo menadžeri imaju najvažniju ulogu. Naravno, svako od zaposlenih ima svoju odgovornost ali menadžeri imaju posebnu obavezu i misiju da svaka odluka i posao budu zasnovani na poštovanju rodne ravnopravnosti.” dodao je Bjorn Lido. 
Lido je takođe naglasio da je najveća prepreka u realizaciji zadataka postavljenih akcionim planovima da se obezbedi da sve aktivnosti budu realizovane i da dovedu do željenih rezultata.  Ipak, najveća podrška je pružena od strane ekspertskog tima, sektora ljudskih resursa i spoljnih saradnika izvan sistema policije.

Kako ključne ciljeve realizacije ove Vladine politike kada je policija u pitanju Lido navodi: 
1. Omogućavanje da rodna ravnopravnost bude integrisana u svakodnevno donošenje odluka i svakodnevni rad policije
2. Obezbeđivanje da menadžeri na svim nivoima razumeju svoju ulogu u misiji ostvarivanja pune rodne ravnopravnosti
3. Obezbeđivanje da svima budu jasni benefiti rodne ravnopravnosti kroz jasnu identifikaciju koristi rodne ravnopravnosti u organizaciji  


,, Dosta toga je urađeno u procesu integracije rodne perspektive u svakodnevni rad policije i preduzeli smo brojne korake ali dosta toga tek treba da se uradi.  Ipak, sve je više radnih grupa koje predstavljaju primer kako se dobro radi uz poštovanje ravnopravnosti muškaraca i žena i odatle se ide dalje napred ka radu uz veće poštovanje rodne ravnopravnosti” zaključuje Bjorn Lido.